Seča Sturea: Ludilo protiv legende

 Piše: Teodora Gogin

 

20220524 174946 0000

 

Kako bismo ispričali priču o Seči Sturea, počećemo od začetka moderne švedske monarhije. Naime, danas se često uzima zdravo za gotovo da bi posle Stokholmskog krvoprolića novembra 1520. godine tron pripao Gustavu Vasi, ali je istina da su još tada postojali tabori među plemstvom – pored Vasinih pristalica, postojali su i oni koji su na prestolu želeli da vide nekoga poput Stena Sturea Mlađeg, pređašnjeg švedskog regenta u Kalmarskoj Uniji, koji je igrom slučaja umro u februaru, malo pre ovog događaja.

 

Domenicus Verwilt Svante Sture

 

Portret Svantea Sturea Mlađeg. 

Umetnik: Domenikus Fervilt, 

dvorski umetnik Erika XIV, inače flamanskog porekla.

 

Porodica Sture verovatno je najznačajnija plemićka porodica u švedskoj istoriji, i predstavlja granu plemićke porodice Nat o Dag. Na vrhuncu svoje moći bili su u petnaestom i ranom šesnaestom veku, kada su u narodu bili posmatrani kao punopravni rivali kraljeva dinastije Vasa. Stena Sturea Starijeg neki smatraju prvim švedskim kraljevskim propagandistom, što nam pokazuje da je kralj Erik XIV, sin Gustava Vase, začetnika nove loze, imao valjane razloge da se pribojava potomaka Stena Sturea Mlađeg, naročito kada je počelo da se šapuće o zaveri i kralju loze Sturea na tronu. 

Istina je, međutim nešto drugačija. Sin pomenutog plemića koji je umalo postao kralj, Svante Sture Mlađi (poznat i kao Svante Stenson Sture, u daljem tekstu jednostavno Svante Sture), odrastao je na dvoru Gustava Vase i nije se zanosio idejama o veličini svoje loze. Tome je doprinelo nekoliko faktora: Gustav Vasa mu je ubio brata kako bi još više učvrstio svoje pravo na vlast, a njegovu majku, Kristinu Nilsdoter iz plemićkog roda Gilenstjerna, prisilio je da se uda za njegovog rođaka zbog sumnje da je bila umešana u organizaciju velikih narodnih pobuna u Dalarni čije su vođe idealizovale period vlasti Sturea. Bila je važna i snažna ličnost koja je nakon muževljeve smrti nastavila da vodi borbu za švedsku stvar u Kalmarskoj Uniji. Sam Svante Sture je u nekoliko navrata dobijao ponude da postane kralj, između ostalog i od nemačkih moćnika, ali ih je on sve odbijao, usput izbegavajući i zamke kralja koji ga je budno posmatrao. Oženio se Mertom Eriksdoter iz plemićkog roda Lejonhuvud, sestrom druge žene Gustava Vase, koju su, zbog njene snažne ličnosti, zvali „kralj Merta“ i koja se smatra pravim primerom pobunjenog plemstva. 

Šuškanje o zaveri protiv kralja nisu, međutim, pokrenuli ni muž ni žena, već legenda porodice Sture i njihov stariji sin Nils. Za razliku od oca, Nilsu je ideja o tome da se neko iz porodice Sture popne na presto bila mnogo prijemčivija, a kako je imao samo 23 godine, bio je i naivniji od oca – tako se makar danas zaključuje preko prepiske Svantea Sturea i kralja Erika XIV, gde kralj piše Svanteu i pita ga da oda prave zaverenike, implicirajući da obojica znaju ko ih obojicu blati i hoće da ih zavadi. Sture je tvrdio da ne zna ništa o tome, verovatno jer je to bio najbolji način da zaštiti starijeg sina. Njegov tri godine mlađi sin, Erik, pao je u nemilost jer je bio u Finskoj sa Juanom III, polubratom kralja Erika XIV kome je ovaj deo kraljevstva dat na upravljanje, i koji će ga kasnije svrgnuti s prestola, zarobiti, a na kraju i otrovati. Očevo pismo o tome kako kralj sve manje veruje svom polubratu palo je u ruke samom Juanu, i Erik Sture ga nikada nije dobio.

 

 Nils Sture 1543 1567 Nationalmuseum 15594.tif

Portret Nilsa Sturea. Kopija prema originalu, nepoznati umetnik.

 

Erik Sture 1546 1567 friherre Nationalmuseum 15608.tif

Portret Erika Sturea. Nepoznati umetnik.

 

O samom kralju nećemo pisati opširno, budući da su priče kraljeva po pravilu poznatije nego priče plemića, ali ćemo istaći nekoliko ključnih činjenica u vezi sa njegovom osmogodišnjom vladavinom (1560-1568). Prva od njih je da pre njega zapravo nije bilo trinaest kraljeva po imenu Erik, već najviše osam, a njegovo svima poznato ime posledica je izmišljenih kraljeva u tadašnjim istorijskim spisima. Druga važna tačka bila bi ta da je vodio Severni sedmogodišnji rat protiv Danske (ne treba ga mešati sa Sedmogodišnjim ratom iz 18. veka), a treća da je bio psihički nestabilna ličnost koja je verovala u proročanstvo da će mu jedan svetlokosi mladić preoteti presto. Ovo poslednje bilo je najveći okidač za njegovo najpoznatije kraljevsko delo, ubistvo šest plemića, od kojih su trojica bili Svante, Nils i Erik Sture. U istoriji ovaj događaj poznat je kao Sturemorden, odnosno Seča Sturea.

 

Erik XIV king of Sweden 1533 1577 Domenicus Verwilt Nationalmuseum 21667.tif

Portret Erika XIV. Umetnik: Domenikus Fervilt.

 

Događaji koji su prethodili hapšenju trojice plemića po kojima su ubistva dobila ime, bili su Nilsovo neuspelo opsedanje utvrde Bohus i verovatno napuštanje bojnog polja, nakon čega je bio optužen za izdaju, a zatim pomilovan i nakon ponižavajućeg sprovoda kroz Stokholm sa slamnatom krunom na glavi, poslat van zemlje. Kada je ponovo pozvan u Švedsku, uhapšen je sa bratom i ocem.

Izvori kažu da je kralj otišao kod Svantea i molio za oprost što se loše poneo prema njegovom sinu, a zatim otišao i ubio Nilsa. Postoje dve verzije priče o ovom ubistvu. Prva kaže da je kralj zario svoj bodež Nilsu u mišicu, pri čemu je iznenađeni Nils sam izvadio bodež i vratio ga kralju, pitajući ga je li nešto ljut, samo da bi ga kralj dokrajčio. Ova verzija pokazuje da su Sturei bili gotovo sveci, jer se ovde jasno ukazuje na čuveno hrišćansko okretanje drugog obraza – o njima su se pevale balade i predstavljali su vreme mira, što je sve zajedno stvorilo legendu protiv koje se bunilo ludilo kralja Erika XIV. Druga, verovatnija verzija, propoveda da je kralj Nilsa prvo ranio bodežom direktno u oko, nakon čega je siroti mladić već bio polumrtav, a zatim ga je probo kopljem. U takvom duševnom stanju je u hodnicima zamka naišao i na starog učitelja Dionisija Bureusa (Dionysius Beurreus), koga je takođe ubio, a zatim je nestao u šumi iza zamka.

Iako je Erik XIV zapravo ubio samo dvojicu ljudi, Seča Sturea obuhvata i pogubljenje ostale dvojice Sturea i još dvojice plemića. Neki se pitaju ima li smisla nazivati oduzimanje Nilsovog života ubistvom, budući da je on svakako bio osuđen na smrt i bio bi pogubljen „po zakonu“ (zakon se, naravno, odvajkada savijao prema kraljevoj volji), dok se ubistvo starog učitelja smatra ubistvom iz nehata i u takvom duševno poremećenom stanju da bi verovatno bio lakše kažnjen prema današnjim zakonima.

Kralj je nađen tri dana po nestanku u šumi, moleći za oprost. Njegov prokurator, Jeran Pešon (Jöran Persson), osuđen je na smrt, vlast je preuzeo Savet, a Juan III je pušten iz pritvora. Naredne godine će se uspeti na presto i ostaće upamćen kao kralj koji je završio Severni sedmogodišnji rat, a otpočeo Dvadesetpetogodišnji rat protiv Rusije.

Jesu li vam poznati neki od ovih istorijskih događaja? Znate li za neke slične? Primera radi, Sturei se u novije vreme često porede sa Kenedijima ili sa Starkovima iz Igre prestola.


Izvori:

VETENSKAPSTADION HISTORIA Sturarna - Sveriges Kennedys

Podkast Historia.nu

Sve slike preuzete su sa Vikipedije.