Dan žena: od vestalki do vatrogaskinja

 Piše: Teodora Gogin

 

Copy of 8. mart

 

Setivši se kako ovaj praznik ima korene u radničkoj kulturi pre svega, odlučili smo da im se vratimo, i predstavimo napore za postizanje jednakosti i ravnopravnosti putem podataka o „običnim“ ženama, radnicama koje se bave poslovima koji su za žene „neobični“, odnosno onim poslovima kojima se tradicionalno bave muškarci. Jedan od razloga što Skandinavci često insistiraju na tome da na jednakosti polova mora da se radi i dalje, uprkos tome što se uvek nalaze u vrhu liste najboljih država za život ako ste žena, jeste upravo podatak da se broj radnika i radnica znatno razlikuje u devet od deset najpopularnijih tj. najvećih profesija u Švedskoj. Jedina profesija koja ulazi u okvir propisanog odnosa 60% prema 40% zastupljenosti nekog pola je prodavac/prodavačica u specijalizovanim prodavnicama. Zapravo, samo su u okviru 17% zanimanja u Švedskoj polovi jednako zastupljeni. Od navedenih 10 najuobičajenijih poslova, poslovi u kojima žene čine više od tri četvrtine radnika su: negovateljica, lični asistent, nastavnica u osnovnoj školi, sekretarica i dadilja. Pored toga, žene čine i skoro 70% prodavaca u nespecijalizovanim prodavnicama. Muškarci dominiraju u profesijama kao što je B2B prodavac (prodavac koji svoje usluge nudi firmama, a ne pojedinačnim kupcima), kao i u oblasti fizičkog rada (na primer kao osoblje u magacinima) i softverskog inženjeringa. 

 

 

Podaci za Norvešku pokazuju da žene zarađuju manje od muškaraca, i to za oko 14%, što se objašnjava time da žene više rade part-tajm poslove, kao i da se muškarci opredeljuju za poslove u privatnom, a žene u javnom sektoru nakon stečenog obrazovanja na istom nivou (ovaj grafikon upravo i prikazuje visinu plate prema nivou obrazovanja). 

 

 

 

 

 

Izvor: www.google.rs 

 

 

Iz ovih podataka možemo da zaključimo da su razlike u platama više posledica tradicionalnih izbora zanimanja nego nejednakosti polova u okviru istog zanimanja. Ulogu tradicije potkrepljuju i podrobna istraživanja u Danskoj, uz poseban naglasak na posledicama rodno podeljenog obrazovanja na tržište rada. U tom smislu, zanimljiv je primer vatrogasca/vatrogaskinje, zanimanja kojim se tipično bave muškarci (toliko da sadrži tu reč u svom nazivu: šv. brandman, norv. brannmann, dan. brandmand) i kojim se u Norveškoj bavi samo oko 4% žena, a u Danskoj oko 5%, uprkos tome što žene čine više od dvadeset procenata ljudi koji se za ovaj posao obrazuju. U Švedskoj je situacija drugačija, i to upravo zbog organizovanijeg pristupa problemu (primera radi, postoji posebna internet stranica posvećena ženama u ovoj branši) koji je urodio plodom, te u ovoj zemlji vatrogaskinje sa punim radnim vremenom čine 24% zaposlenih u branši, a one koje stoje u pripravnosti čine 8% (ovaj drugi broj je merodavniji, jer je većina vatrogasaca tako zaposlena). Međutim, prilikom pretrage pojma vatrogaskinje na švedskom, najpre ćemo naići na seksualizovane prikaze, ali i na članke iz žute štampe koji govore o „najseksipilnijoj vatrogaskinji na svetu‟, Norvežanki Gun, koju su intervjuisali kao ženu u branši kojom dominiraju muškarci, samo da bi postala hit na internetu zbog svog izgleda, a ne teme intervjua. Poređenja radi, u jednom našem listu preneto je mišljenje jedne zaposlene u Komandnom centru vatrogasne brigade, koja je rekla da se žene sažive s vatrogascima, pa se više ne osećaju kao žene, ukazujući tako na kontrapunkt vatrogaskinje, vestalku. Vestalke su, služeći boginji vatre i ognjišta, pazile da se sveti plamen u hramu ne ugasi i tako bile oličenje tradicionalnog viđenja žene kao bića privatne sfere. Ovakav stav jedne od radnica dodatno potvrđuje tezu koju je ispitivalo pomenuto dansko istraživanje, da tradicionalni način razmišljanja u društvu sprečava dalji napredak u borbi za jednakost polova. Međutim, iako tradicija može biti konzervativna, biranje u skladu sa njom i dalje je ženin izbor. 

 

U izvesnom smislu, povećanje broja vatrogaskinja odslikava žensku borbu za ravnopravnost i na konkretnom nivou, što nam pokazuju navedeni procenti, ali i na simboličkom, jer su se izborile za pravo izbora šta će učiniti sa poverenom im vatrom.

 

Izvori:

https://www.duochjobbet.se/nyhet/skev-konsfordelning-i-9-av-de-10-vanligaste-yrkena-i-sverige/

https://www.ssb.no/befolkning/artikler-og-publikasjoner/store-kjonnsforskjeller-i-arbeidslivet

https://www.vive.dk/da/udgivelser/et-koensopdelt-arbejdsmarked-6491/

https://www.dr.dk/nyheder/regionale/fyn/brandmand-brandkvinde-eller-brandbekaemper-der-mangler-kvinder-i-de-danske

https://www.rvast.se/nyheter/2021/mars/lisa-om-jobbet-som-brandman

https://www.brennaktuelt.no/brann-brannforskning-brannkonstabel/a-passe-inn--er-utstyret-tilpasset-kvinner-i-brannvesenet/108270

https://www.tv2ostjylland.dk/oestjylland/koden-er-knaekket-piger-vil-vaere-brandmaend

https://www.expressen.se/omtalat/livet/gunn-30-blev-varldskand-over-en-natt-kallas-varldens-sexigaste-brandman/

http://www.brandkvinna.n.nu

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zene-zvane-hrabrost-one-za-minut-organizuju-akciju-kojom-ce-se-spasiti-zivoti/c0gvqf1