Stig Lašon – čovek koji se igrao vatrom

 Piše: Stefana Pekez

 

Stieg Larsson: Mannen som lekte med elden (2018)

Trajanje: 1č 39min

Žanr: dokumentarac/biografija

 

KinoKauch Stig Lašon 460 240px

 

Stig Lašon široj je javnosti najpoznatiji kao autor trilogije „Milenijum“ koja se smatra nezaobilaznim štivom za sve ljubitelje nordijskog noara i jednim od najznačajnijih ostvarenja ovog žanra. Knjige su doživele i filmske adaptacije i svom autoru donele planetarnu, posthumnu slavu (sve tri su objavljene nakon Lašonove smrti). 

 

 

Čak i naslov ovog biografskog dokumentarca predstavlja aluziju na drugi deo trilogije („Flickan som lekte med elden“ –  Devojka koja se igrala vatrom). Ipak, uprkos svemu ovome, film se trilogije „Milenijum“ samo dotiče i gotovo se isključivo bavi jednom manje poznatom Lašonovom stranom, njegovim višedecenijskim neumornim radom na istraživanju i dokumentovanju ekstremno desnih pokreta, pre svega u Švedskoj, ali i šire. Ovo je bila Stigova preokupacija praktično celog života i, mnogo pre nego što je napisao prvi roman iz trilogije, njegovo istraživanje je rezultiralo uticajnom publicističkom knjigom „Extremhögern“ (Ekstremna desnica) koju je napisao zajedno s novinarkom i autorkom Ana-Lenom Lodenius.

 

Stig Lašon je veći deo karijere radio kao grafički dizajner u novinskoj agenciji TT (Tidningarnas Telegrambyrå), gde je proveo više od dvadeset godina, ali njegov glavni predmet interesovanja bili su razni vidovi nacionalističkih, fašističkih, neonacističkih, antimigrantskih i drugih ekstremno desnih pokreta na čijem je razotkrivanju radio bez prestanka do kraja života. Istraživačkim novinarstvom bavio se pretežno u slobodno vreme, nezavisno, često radeći prekovremeno, sa velikom posvećenošću, gonjen svešću o hitnosti i važnosti teme. Tih godina kada je Stig počinjao svoj rad, malo ko je u Švedskoj  verovao da su pojava i rast ekstremno desnih tendencija i pokreta uopšte više mogući, oni su bili posmatrani isključivo kao stvar prošlosti, a u najgorem slučaju kao kakve izolovane, i nekim čudom opstale, pojave bez ikakvog uticaja. Stig je bio među prvima koji je shvatao i ukazivao na njihovu opasnost. Godinama ih pažljivo istraživao i prateo, uvidevši mnogo pre drugih u kom se pravcu stvari kreću. Tako, kada na kraju filma vidimo da je nacionalistička partija Švedske demokrate, kojom se Stig dosta bavio i čemu je posvećen značajan deo filma, 2010. godine, šest godina nakon njegove smrti, uspela da pređe cenzus i uđe u parlament, možemo samo da zaključimo da bi Stig bio razočaran, ali ne i iznenađen. 

 

2.950606 SD Nationaldagen 017

 

  Izvor: KinoKauch

 

Važan segment Stigovog rada kome je u filmu takođe posvećeno dosta pažnje jeste osnivanje časopisa Expo 1995. godine čiji je Stig bio jedan od osnivača i glavni urednik do svoje smrti, kao i rad sa mladim istraživačkim novinarima – entuzijastima okupljenim u redakciji Expo-a koji su se bavili istim temama i kojima je Stig bio neka vrsta mentora.

 

Stig Lašon expo

  Izvor: KinoKauch

 

Iako je fokus filma na Stigovom istraživačkom radu, koji je detaljno prikazan, uz obilje informacija, paralelno s tim saznajemo i o Stigovom životu, čiji je razotkrivanje desničarskih pokreta bio sastavni deo, štaviše može se reći da je to zapravo i bio njegov život, ali i o tome kakva je ličnost bio. 

 

 

Vidimo između ostalog portret izuzetno posvećenog i predanog čoveka, spremnog da podnese velike lične žrtve, živi pod stalnim pretnjama i suočava se s pritiscima koje mnogi od njegovih saradnika nisu mogli da izdrže. Nije prezao ni od zanemarivanja sopstvenog zdravlja što je doprinelo njegovoj preuranjenoj smrti od srčanog udara u 50. godini. Stereotipni “zaštitni znaci” novinarskog načina života prekomeran i naporan rad, loša ishrana s mnogo kafe i cigareta i nedostatak fizičke aktivnosti – bili su Stigova svakodnevica.

 

Film je sačinjen od arhivskih foto i video materijala, neke od kojih je načinio sam Lašon, njegovih zapisa (koje upečatljivo čita Jan Simonson), i intervjua saradnika i prijatelja (uključujući, između ostalih, i Ana-Lenu) i Stigove životne saputnice, Eve Gabrielson. Određeni narativni delovi propraćeni su kraćim igranim inscenacijama bez dijaloga, u kojima Stiga tumači Emil Almen, i koji nose nešto od atmosfere trilera.

 

Larsson Gabrielsson

  Izvor: KinoKauch

 

Dinamičan i zanimljiv, bogat informacijama i uvidima, film ima šta da ponudi kako ljubiteljima i dobrim poznavaocima lika i dela Stiga Lašona, tako i onima kojima bi ovo bio prvi susret s njim. Detaljan prikaz uspona desničarskih pokreta koje je Stig pratio decenijama i na koje je neumorno upozoravao, nisu samo zanimljivi s istorijske tačke gledišta. Zbog njih je film značajan i relevantan i danas kada je desnica možda i prisutnija, ili barem vidljivija i otvorenija, nego što je to bio slučaj u Stigovo vreme.