Skandinavska književnost u Srbiji - kratki uvod umesto Sajma knjiga

 Priredili: Svetlana Videnov i Željko Marjanović

 

Knj

 

Skandinavska književnost prisutna je na našoj sceni još od kraja devedesetih godina prošlog veka, ali je njena popularnost prethodnih godina naglo porasla, u velikoj meri zahvaljujući prevodima skandinavskih kriminalističkih romana i savremene skandinavske književnosti.

Godine 2017. prisustvovali smo opštoj pomami za švedskim piscem Fredrikom Bakmanom i njegovim prvencem Čovek po imenu Uve kada se našao na vrhu čitalačkih spiskova za Sajam knjiga, a dve godine kasnije roman Čovek od kestena danskog pisca i scenariste Serena Svejstrupa prodat je rekordnom broju primeraka, kada postaje i najprodavaniji svetski bestseler.

Od 2017. godine pa do sada, COBISS u svojoj statistici najčitanije građe beleži 3750 pozajmica Bakmanovog Čoveka po imenu Uve i 2551 pozajmicu Nesbeovog Slepog miša, ubrojivši time ova dva skandinavska pisca u dvadeset najčitanijih  u Srbiji u protekle četiri godine. Iz ovoga proizilazi pitanje — odakle tolika popularnost Skandinavaca u Srbiji? 

 

 

Norveški pisac Ju Nesbe u Beogradu (izvor: N1)

Skandinavska književnost je veoma popularna u mnogim zemljama, a većini su prve asocijacije švedske detektivske priče Stiga Lašona i Heninga Mankela. Ovi švedski autori su toliko vešti u pisanju kriminalističkih priča da se autorska prava prodaju pre nego što se knjige i završe, a oko 90% knjiga koje postanu popularne u drugim zemljama su samo detektivske priče. Tako, na primer, kriminalistički romani danas su jedan od najvažnijih švedskih izvoza u oblasti kulture. Međutim, nisu samo pisci skandinavskih krimi romana zastupljeni kao čitalačko štivo u Srbiji, već se izdvajaju i prevodi dela Justejna Gordera i Erlenda Lua, Karla Uvea Knausgora i Knuta Hamsuna, ali i mnogih drugih autora.

Još jedan od razloga jeste česta kritika skandinavskih država od strane ovih autora, koja izaziva posebnu zainteresovanost kod čitalaca svetske književne baštine, vođenih idejom o skandinavskim državama kao državama blagostanja. Naime, najčešće se radi o otkrivanju jedne mračne i drugačije strane skandinavskih država, baveći se temama poput seksualnog uznemivanja, nacizma, komplikovanih porodičnih veza i statusa imigranata u Skandinaviji, koji su neretko iz balkanskih država.

Međutim, ne postoje ankete koje govore o tome koliko je interesovanje za skandinavsku književnost u drugim zemljama, ali neretko se dešava da, ako jedan roman postane bestseler u Skandinaviji, isto postane i u drugim zemljama. Takođe, romani za mlade sve više osvajaju čitaoce van granica Skandinavije, a isto tako i književnost za decu, još od vremena Astrid Lindgren, kada je dečija književnost postala popularna.

Ukoliko ste čitali neke od ovih autora, pozivamo vas da podelite utiske sa nama!