Praktični saveti za učenje skandinavskih jezika

 Priredila: Stefana Pekez

 

kaver za sajt

 

Iako se skandinavski jezici generalno smatraju relativno jednostavnim, učenje bilo kog stranog jezika nikad nije bez izazova. Zato smo za vas pripremili nekoliko saveta kako biste te izazove lakše prevazišli.

 

 

Iskoristite jezičke sličnosti i stvari koje su vam već poznate

 

 

Dobra stvar kod učenja jezika u odraslom dobu jeste to što možete da se poslužite stvarima koje znate od ranije. Skandinavski jezici pripadaju grupi germanskih jezika, gde takođe spada i engleski, tako da će vam čak i osnovno znanje engleskog biti od pomoći. Red reči je, na primer, gotovo identičan, čak i u nekim složenijim konstrukcijama. Zatim tu su i pangermanske reči koje su slične u svim germanskim jezicima, jer imaju zajedničkog jezičkog pretka. Egg/ägg/æg - sigurno vam je već na prvi pogled jasno šta ova reč znači na norveškom/švedskom/danskom. Pokušajte da sastavite listu za kupovinu i videćete koliko reči će vam biti poznato. Uz to, u skandinavskim jezicima ima i dosta internacionalizama koji izgledaju i zvuče slično u mnogim jezicima, na primer mobiltelefon. Fokusiranje na srodne reči, za početak, jeste odličan način da brzo steknete određeni vokabular.

 

Zamislite samo kada bi sve ovo bilo potpuno drugačije od onoga na šta ste navikli i što vam je poznato, praktično biste morali da učite sve od početka, a srećom to nije tako.

 

En ili et(t), pitanje je sad

 

 

Članovi u skandinavskim jezicima mogu biti zbunjujući. Zašto uz neke imenice stoji član en, a uz neke et (u norveškom i danskom) odnosno ett (u švedskom). Za početak, radi objašnjenja, osvrnućemo se na kategoriju gramatičkog roda u skandinavskim jezicima. Nekad su imali tri roda - muški, ženski i srednji. Muški i ženski rod su se vremenom stopili u jedan i tako smo dobili en-imenice kojih je oko 75%, dok ostatak predstavljaju et(t)-imenice (ovo stapanje rodova dosledno je u švedskom i danskom, dok je situacija u norveškom malčice kompleksnija o čemu više u nastavku teksta). Ali kako da znate koji član da upotrebite, a da se ne oslanjate na puku statističku verovatnoću? Nažalost, ne postoje striktna pravila, ali ima stvari koje mogu pomoći. Naime, ukoliko imenica označava osobu, životinju ili biljku gotovo uvek će uz nju ići en član (jedan od izuzetaka - svi ih obožavamo, zar ne? - bio bi recimo et(t) barn - dete). Najbolji savet koji u vezi s ovim možemo dati, iako ovo verovatno nije ono što želite da čujete, glasi: uvek učite imenice zajedno sa njihovim članovima

 

Neka vam jezik postane deo svakodnevice

 

 

  •  Čak i ako ne živite u nekoj od skandinavskih zemalja i ne poznajete ljude odatle, možete sami kreirati zamišljene situacije kako biste vežbali jezik. Na primer možete se praviti da naručujete kafu u nekom imaginarnom kafiću. Možda zvuči čudno, ali vredi. Za najbolji efekat preporučujemo da izgovarate reči i fraze naglas pred ogledalom. Zahvaljujući ovakvim vežbama bolje ćete zapamtiti ono što ste naučili, a takođe će vam olakšati primenu tog znanja u realnim situacijama.

 

  • Kako bi vam intonacija i prozodija ušle u uši, poslušajte svaki dan neku radio emisiju ili podcast epizodu na skandinavskom jeziku koji učite. Dobra ideja je i gledanje nekih od skandinavskih filmova ili serija s titlom na tom jeziku. Ne samo što ćete uživati u dobrim ostvarenjima, već ćete i slušati jezik i naučiti nove reči. Ukoliko ste već savladali osnove, pokušajte da čitate kraće tekstove na tom jeziku. Sajtovi poput: Klar Tale (norveški) i 8 Sidor (švedski) nude vesti pisane jednostavnim jezikom namenjenim početnicima. 

 

Nakon ovih opštih saveta, evo i nekoliko specifičnijih za svaki skandinavski jezik ponaosob:

 

 

Norveški

 

  • Norveški ima puno dijalekata. Interesantno je da se svi podjednako koriste i cene, pa nema mnogo ni pritiska da se nametne određeni dijalekt kao standardni. Ipak, nije preporučljivo nasumice menjati dijalekte u zavisnosti od reči. Takvo poigravanje može da ima smisla jedino ako želimo da postignemo efekat komičnog oduška, ali kao i za sve ostale pojave u jeziku, preporučljivo je da ostanemo dosledni jednom sistemu, odnosno dijalektu.

  • Možda već znate da norveški ima dva pisana standarda: književni norveški ili bukmol (bokmål) i novonorveški ili ninošk (nynorsk). Oni imaju jednak status i obe varijante se uče u školama, ipak, u praksi, bukmol se daleko češće koristi. Naš savet je da se na početku koncentrišete na učenje samo jednog standarda, a kada ga dovoljno savladate lako se možete vratiti i učenju druge varijante.

  • Za razliku od švedskog i danskog, norveški i dalje ima ženski gramatički rod. Ipak, prethodna istraživanja su dokumentovala postepeno nestajanje ženskog roda u pojedinim norveškim dijalektima, uključujući one koji se govore u Oslu i Trumsu. U ovim dijalektima, promena se odlikuje zamenom neodređenog člana za ženski rod „ei“ oblikom za muški rod „en“ (na primer: „ei bok“ / „en bok“ - knjiga). Gubitak gramatičkog ženskog roda odražava generalni razvoj jezika koji pogađa određeni deo dijalekata u ovom trenutku, pod pretpostavkom da se to dešava zbog visokog prestiža govorne varijante jednog od pisanih standarda norveškog jezika.

Švedski

 

  • Verovatno ste čuli da ljudi opisuju švedski kao melodičan, „pevljiv“ jezik. Melodija se penje, pa spušta, pa potom ponovo penje. Kako biste savladali prozodiju slušajte što više švedskog i imitirajte ono što čujete. Obratite pažnju na reči koje su naglašene u rečenici kao i na naglašene slogove u okviru reči. Takođe se fokusirajte na što bolji izgovor vokala. Njih je u švedskom devet i svaki ima dugu i kratku varijantu, a ako ih dobro savladate, zvučaćete kao pravi Šveđani.

  • Vrlo brzo ćete primetiti da kod nekih reči i fraza neretko dolazi do sažimanja i redukcija, tj. neki glasovi se prosto ne izgovaraju. Na primer, u reči jag (ja) g se često izostavlja, a god morgon (dobro jutro) neretko zvuči kao gomorron. Najbolje je da odmah na početku uvrstite u svoj govor ove osobenosti. Uz to, one postoje s razlogom. Ko će, na primer, izgovarati celu suglasničku grupu na kraju reči fantastiskt? Mnogo je jednostavnije i prirodnije reći samo fantastist.

 

Danski

 

  • Danski se često smatra jezikom s komplikovanim izgovorom. Tačno je da je u ovom pogledu najzahtevniji od skandinavskih jezika. Verovatno najteže za izgovor je takozvano meko d. Izgovor ovog glasa leži negde između engleskog [th] i [l], a najbolje je da ga uvežbavate s danskim prijateljima u nekom lokalnom baru i uz nekoliko piva. I ne brinite previše ako ne uspete da ga izgovorite savršeno, Danci će vas svejedno razumeti. Dobra intonacija je verovatno bitnija za razumljivost.

  • Ako ne možete baš da zvučite kao Danci, nadoknadite to drugim stvarima u govoru. Svaki jezik ima neke male reči i fraze koje su česte u kolokvijalnoj upotrebi. Jedna takva reč u danskom je . Koristi se u različitim kontekstima, a značenje se menja u zavisnosti od dužine vokala. Dugo “nåååh ja” bi značilo “ah, da, sećam se”, dok bi kratko “nå, skal vi?” bilo “okej, hoćemo li?”. Ovo su samo neka od popularnih upotreba.

 

Nadamo se da će vam ovi saveti biti korisni i pomoći u što boljem ovladavanju jezikom!

 


Upis u jesenji semestar škole jezika Skandinavskog kutka počinje 26. avgusta i traje do 2. septembra. Za više informacija možete nam se obratiti putem imejl adrese ili broja telefona: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. / 064 128 38 84.


Izvori:

https://www.babbel.com/en/magazine/tips-to-learn-norwegian

https://www.babbel.com/en/magazine/5-helpful-tips-to-learn-swedish

https://www.babbel.com/en/magazine/tips-to-learn-danish