Šta je feminizam?

 Piše: Sanja Stefanjesko

 

Knjiga „Šta je feminizam“ predstavlja jezgrovit i popularan uvod u istoriju, teoriju i praksu pokreta za oslobođenje žena. U šest kratkih poglavlja, autorka definiše osnovne termine kojima feminizam operiše i na pristupačan način objašnjava koji su njegovi ciljevi i metode.

 

Sta je feminizam slika O 114065585

(izvor: www.google.org)

 

Autorka knjige je profesorka Katrine Holst, norveška sociološkinja i viša istraživačica u Centru za evropska istraživanja pri Univerzitetu u Oslu. Glavno polje njenih istraživanja, osim rodnih odnosa i politike rodne ravnopravnosti, jeste proučavanje mehanizama prenosa znanja u formiranje praktičnih politika. Takoće je urednica časopisa Nytt Norsk Tidskrift (Novi norveški časopis) i istaknuta učesnica javnih rasprava u svojoj zemlji.

 

9788215029832 6571046a2f50808358e96cac1d7422f6

(izvor: www.norli.no)

 

Budući da je feminizam kao teorijski pravac, osa okupljanja aktivistkinja u javnosti i instrument formiranja javnih politika, relativno ozloglašen u našoj sredini, ova knjiga je izuzetno korisna za razbijanje predrasuda i informisanje svih zainteresovanih, bez obzira na nivo predznanja iz oblasti društvenih nauka.

 

Za naše uslove izuzetno su korisna prva dva poglavlja, pod naslovima Rodna analiza i Istorija feminizma. U prvom poglavlju, autorka objašnjava termine kao što su rodni identitet, kulturna uslovljenost (na primer, u izboru profesije), i odnos biologije, psihologije i konstruisanja rodnog identiteta. U drugom prolazi kroz pojednostavljenu istoriju ženskog pokreta i objašnjava njegove različite frakcije i ciljeve. Zahvaljujući tom pristupu, čitaocu postaje jasno zašto različite savremene feministkinje imaju različite stavove po pitanjima legalizacije prostitucije (opresija ili seks rad) i pornografije, pitanjima seksualnosti i rodnih identiteta koji pripadaju trans kišobran pojmu, neplaćenog rada, porodičnih odnosa, pozitivno diskriminišućih zakona i slično. U poglavlju pod nazivom Feminizam i drugi -izmi, autorka pregledno opisuje odnose između feminizma i socijalizma, konzervativizma i liberalizma (koji su najrelevantniji „-izmi“ u norveškom društvu), što takođe doprinosi razumevanju različitih stavova koji postoje u savremenom feminizmu. Ono što, pak, najviše znači prosečnom čitaocu jeste zaključak da feminizam operiše u različitim političkim strujama i da nipošto ne treba da se razume kao homogen pravac teorijske i praktične misli.

 

feminisme

 

Da bi ilustrovala svoje stavove, Holstova iznosi i brojne statističke podatke i dokazuje kako brojke mogu da prikriju realno stanje stvari. Na primer, navodi podatak da je do 2007. godine čak 78% žena u Norveškoj imalo plaćen posao, ali da veliki procenat biva prisiljen da radi skraćeno radno vreme, iako ima i želje i potrebe da radi 40 sati nedeljno. Zašto je to tako – Holstova tvrdi da su mnoge žene i danas primorane da prihvate veći deo odgovornosti za vođenje domaćinstva i vaspitavanje dece, iako je norveška država socijalnog blagostanja aktivno preduzimala korake još od sedamdesetih godina da prosečnu ženu rastereti tih obaveza.

 

Još jedno goruće pitanje kojim se autorka bavi, a koje donekle narušava sliku koju prosečan stanovnik Srbije ima o norveškom sistemu, jeste pitanje podele porodiljskog odsustva između novopečenih majki i očeva. Naime, po norveškom zakonu, otac i majka su dužni da raspodele odsustvo tako da i otac uzme jednu trećinu, dakle, najmanje deset nedelja. Koliko god se nama činilo da je to pozitivan potez norveških vlasti, različite kritike upućene tom zakonu zaista daju temu za razmišljanje. Da li je majka „oštećena“ ako otac uzme više nedelja i zašto – da li zato što njena karijera trpi zbog dugog odsustva ili zato što joj se uskraćuje vreme sa novorođenčetom? Da li će porodica biti finansijski oštećena ako otac bude kraće radio (jer ipak, muškarci još uvek u proseku imaju veću platu)? Da li će dete ispaštati, pošto neki smatraju da je majci „prirodnije“ da o njemu vodi računa u prvim danima? Te raznovrsne kritike su, naravno, upućene zakonu iz uglova različitih feminističkih frakcija i savršeno ilustruju raskol koji u pokretu za prava žena postoji u jednoj razvijenoj, neoliberalnoj, zapadnoj demokratskoj zemlji.

 

Za kraj, poglavlje koje se tiče unutrašnjih norveških političkih pitanja nije naročito primenljivo u našoj sredini, ali nam barem pruža informisan i objektivan uvod u procese kojima mi, kao zemlja koja se barem nominalno ugleda na zapadne uzore, težimo. Razumejući propuste, poteškoće i dileme sa kojima se Norvežani suočavaju – možemo učiti. Šta je feminizam je za svaku preporuku.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs