Šta je dan Svetog Mortena i kako se proslavlja?

 Piše: Filip Petković

 

Dan Svetog Mortena (danski: Mortensdag, švedski: Mårtensdag, engleski: St. Martin's Day) proslavlja se u čast Svetog Mortena od Tura (po tradiciji srpske pravoslavne crkve poznat još i pod imenom Sveti Martin Turski), rimskog vojnika rođenog oko 316. godine koji je napustio vojsku zbog svoje hrišćanske vere i osnovao prvi manastir u Galiji. Kasnije je proglašen za hrišćanskog sveca. Dan Svetog Mortena se slavi svakog 11. novembra, uglavnom kao praznik žetve. U Danskoj to nije službeni praznik, ali mnoge starije generacije i dalje obeležavaju tu priliku večernjom trpezom na kojoj se najčešće nalazi pečena guska. Raskošna trpeza se ipak postavlja prethodne večeri, 10. novembra (danski: Mortensaften, švedski: Mårtensafton), i na taj način se dočekuje praznik. Mortenovo veče je jedna od najuticajnijih tradicija u danskoj kuhinji.

 

El Grekova slika Svetog Mortena (izvor: www.wikipedia.org)

 

Mnogo je različitih legendi o tome kako je praznik počeo da se obeležava i zašto se na trpezu stavlja baš guska. Najpopularnija i jedna od najinteresantnijih legendi kaže da je Sveti Morten bio veoma ponizan i skroman i da nije želeo da se nameće prilikom izbora novog episkopa, te se sakrio među guskama, u njihovom perju. Međutim, guske su se razbežale i svojom grajom ga izdale, pa je on na kraju odabran za episkopa. Smatra se da je Morten doneo odluku da se istog dana svake godine guske moraju kazniti zbog izdaje, tako što će svaka porodica zaklati i pojesti barem po jednu gusku. Najstariji poznati danski izvor koji opisuje ovu legendu datira iz 1616. godine, ali postoje slični nemački izvori koji datiraju iz 16. veka. 

Danas je ova tradicija sve slabije i slabije zastupljena, praznik se proslavlja u sve manje domova, a trpeza je često u izmenjenom obliku. Na trpezama se umesto guščijeg mesa može naći neka druga živina, najčešće patka ili čak kokoška. Danas mnogi mladi Danci nisu ni upućeni u postojanje ovog praznika samo zato što nije državni praznik, dok će bake i deke skoro sigurno pripremiti večeru i pozvati svoju decu i unuke na zajedničku gozbu. Pretpostavlja se da četvrtina danskih domaćinstava obeležava ovaj datum, a da se proda više od 600 hiljada patki i guski uoči praznika. 

 

 

Servirana guska na trpezi (izvor: www.google.org)

 

U Švedskoj je proslava gotovo ista kao i u Danskoj. Običaji su posebno popularni u pokrajni Skone (Skåne) na jugu Švedske, gde se ljudi već dugo bave uzgajanjem guskaka, ali se postepeno širi prema severu zemlje. Za večeru se osim guske priprema i jako začinjena supa od krvi gusaka (švedski: svartsoppa) i šarlota od jabuka.

 

O tome koliko je Sveti Morten bio važan u istoriji Danske govori podatak da su muško ime Martin i njegova danska varijacija Morten veoma popularni i da se oba imena nalaze na listi 15 najzastupljenijih imena u Danskoj. Danas je registrovano preko 37 hiljada muškaraca koji nose ime Martin i preko 34 hiljade koji se zovu Morten.  

Nekada velika tradicija, a danas samo izgovor i prilika za malo obimnijom večerom. Učešće u proslavi ovog tradicionalnog praznika nije previše zahtevno, te postoji nada da će se možda vrati na velika vrata. Sve što je potrebno jeste malo slobodnog vremena, članovi porodice i guska ili patka, naravno!

 

 

Skeč Veruješ li u život posle dana Svetog Martina?

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs