O nordijskim jezicima rekli su… Fredrik Skavlan i njegov „švedorveški“

 Priredila: Ilinka Kijanović

 

Fredrik Skavlan već petnaest godina stvara televizijski sadržaj za švedsku i norvešku televiziju i veoma je popularan. Njegova istoimena emisija, Skavlan, broji najveću publiku u nordijskim zemljama, što je oko tri miliona gledalaca. Autor se pobrinuo za to da svi mogu da razumeju jezik kojim se koristi, time što govori švedorveški, odnosno Swegian – mešavinu švedskog i norveškog. Ovo je, ipak, prouzrokovalo negodovanje među nekim norveškim jezičkim čistuncima.

 

skavlan

izvor: www.google.org 


Jezik kojim se služi nije ono najvažnije Skavlanu. Glavna poenta je međusobno razumevanje, pa je spreman da preduzme različite jezičke strategije kako bi svom raznovrsnom nordijskom gledalištu omogućio lako konzumiranje plasiranog sadržaja. Smatra da nordijska saradnja može da padne u zaborav ukoliko se nordijske zemlje pojedinačno, a ne zajednički, bore protiv upotrebe engleskog. Ukoliko nordijska saradnja podrazumeva da Nordijci koriste svoje maternje jezike kao glavnom sredstvu međusobnog sporazumevanja, onda bi oni morali da se prilagode, tako da ih svi razumeju – danski izgovor bi trebalo da se modifikuje, norveški uspori i švedski postane jasniji upotrebom pažljivo odabranog pannordijskog vokabulara. Bez toga, smatra, ne može da se produbi nordijska saradnja.


Tužno je, ali istinito da, ukoliko se ne prilagodimo jedni drugima, nećemo moći da se sporazumevamo.
Mi mislimo da se razumemo, ali nije tako. Politički, ovo jeste problematično.


Fredrik Skavlan je ovo lično iskusio kada je, u televizijskom studiju, bio naprasno suočen sa izazovom gde je želeo da ga razumeju, ne samo na norveškom, već i na švedskom. Međutim, rešio je problem time što govori švedorveški.


Bio je izazov za Norvežane da me slušaju kako sedim tamo i govorim švedorveški. Njihov voditelj, sa kojim su bili jako dobro upoznati tolike godine, odjednom je pričao jezikom koji nije bio čist norveški. Odjednom, Norvežani su morali da istolerišu to što sam sedeo u TV studiju skrnavljeći svoj jezik.


Švedorveški je izmešani jezički koktel koji Skavlan koristi da bi osigurao međusobno lingvističko razumevanje. Reakcije nakon prvog programa bile su poprilično izmešane. Većina Norvežana razume i prihvata to što je Skavlan bio prinuđen da koristi švedorveški. Možda zbog toga što su i sami imali iskustva trudeći se da komuniciraju sa Šveđanima. Ali neki Norvežani bili su veoma negativno nastrojeni, navodeći uništenje jezika i lošu upotrebu norveškog. Ovo je bila čista suprotnost Šveđanima koji su bili oduševljeni – mislili su da su postali pametniji time što razumeju norveški.

 

Fredrik Skavlan je sada samo Skavlan i za norvešku i švedsku populaciju. Njegovo lice je veoma poznato u obe zemlje i njegovu emisiju gledaju milioni. Kako mu je sinula čudna ideja kreiranja TV programa u Švedskoj, bez upotrebe švedskog?


Zapravo su tri stvari odgovorne za to: moja ljubav prema izvesnoj švedskoj glumici, ekonomski uspeh Norveške i čista sreća.

 

skavlanbonnevie

Fredrik Skavlan sa suprugom, Marijom Bonevi, švedskom glumicom (izvor: www.nettavisen.no)


Uzimajući u obzir njegovu novinarsku prošlost, osećao je potrebu za veoma opreznim razmatranjem svog jezika i njegove upotrebe. Mogao je veoma lako da se izgubi u norveško-švedskom lavirintu i završi sa jezikom koji je, em bespoentan, em težak za razumevanje. 

 

Shvatio sam da imam veoma nesentimentalan odnos prema jeziku. Jezik ima samo jednu glavnu funkciju – dopušta nam da međusobno komuniciramo. U svom poslu moram da budem sposoban da komuniciram. Ne samo sa gledaocima, već i sa svojim švedskim saradnicima, publikom u studiju i, naravno, gostima programa. Tako da je, za mene lično, jezik komunikacija. Ako želimo da se međusobno razumemo, moramo biti spremni na kompromis.

 

Jezik se stalno razvija i ne veruje da će Nordijci odjednom napustiti svoje maternje jezike i početi da govore engleski u međusobnom sporazumevanju.


Zahvaljujući kompromisima, naši jezici se razvijaju. Činjenica da danas govorimo drugačije nego što smo to činili pre trista godina proizilazi iz modifikovanja i prilagođavanja. Potpuno je prirodno da napravimo kompromis u vremenu modernih medija i olabavljenih nacionalnih granica. Ako želimo da pronađemo zajedničko ”skandinavstvo”, možda čak i ”nordijstvo”,  moramo biti u stanju da napravimo međujezički kompromis.



Večita
debata jeste ona o upotrebi titlova za emisiju. Dobar deo švedske i norveške publike smatra da je to nepotrebno. Prosto imaju osećaj da mogu međusobno da se razumeju bez prevoda.


Ali, ja jesam za titlove. Iz istog razloga iz kog govorim švedorveški, želim titlove jer pospešuju komunikaciju i razumevanje. Znam da se ne razumemo dovoljno dobro i mogu da vam dam hiljadu primera toga. Želim da uradim sve što je u mojoj moći kako bih osigurao dobro sporazumevanje. Sporazumevanje je deo cele ove priče koji mi je opštevažeći, dok je sam jezik koji koristimo irelevantan. Prestižu nema mesta u upotrebi jezika. Ukoliko pustimo prestiž prodre u naše jezike, bićemo veoma usamljeni ljudi.


Međutim, Fredrik ne smatra da bi svi trebalo da koriste izmešani skandinavski jezik. On prosto misli da moraju da se koriste sva raspoloživa sredstva koja nam mogu pomoći da se dobro sporazumemo jedni sa drugima: interpretiranje, prevođeje, titlove i mešavinu jezika. Postoje ljudi iz nordijskih zemalja koji mogu da govore izmešani skandinavski jezik koji sve skandinavske zemlje mogu da razumeju. Tu spominje danskog glumca Madsa Mikelsena koji je bio gost emisije, pored ostalih.

 
Mi ne pravimo veliku stvar od jezika, jer jezik nije ono najvažnije. Moj projekat se zasniva na premisi da bi ljudi trebalo da zaborave da sam ja Norvežanin u Švedskoj”, navodi. ”Takođe želim da Norvežani zaborave da mešam švedski sa svojim norveškim. Ono što bi prosto trebalo da osete jeste da sam jedan od njih, nevezano od jezika.

 


Da li će Skavlan, emisija koja broji veliku publiku, uticati na upotrebu jezika u Norveškoj i Švedskoj? Nije nezamislivo, sudeći po Fredriku.

 
”Naš program je možda deo većeg trenda. Reči koje su najteže za razumevanje zamenjuju se drugima, a najdrastičnije razlike blede na duže staze. Ovo bi značilo da bi skandinavski jezici dugoročno mogli da postanu dijalekti jednog jezika”, nagađa. ”Sve za promovisanje komunikacije i razumevanja”, zaključuje Fredrik.

 

Rekao je to već ranije. I zaista to misli.

 

Izvor: www.norden.diva-portal.org; Does the Nordic Region Speak with a FORKED Tongue?


IMG 20190905 130730 01Ilinka Kijanović je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Odrasla je u Užicu i ljubav prema lokalnim planinama, dijalekatskom šarenilu i gorštačenju uz knjige i skandinavski džez prenosi na studiranje norveškog. Već nekoliko godina radi kao profesorka, koristeći svaku priliku da približi mentalitete Skandinavije i Balkana, ispolira vaš red reči u zavisnim rečenicama, skrene pažnju na važnost dijalekatskih mikrokosmosa, upozori na iste i izvrbuje vas da slušate Wardrunu i čitate Juna Fosea. Na ninošku, uz moto - No pain, no gain. Uspešna je u dve i po, do tri navedene stavke. Tvrdi da će Fose jednog dana dobiti Nobela, kada će već biti kasno da joj se hvalite. Neki od glavnih ciljeva njenih kurseva su da vas dovoljno jezički osposobi za politički korektne diskusije sa Norvežanima i za dobru partiju Cards Against Humanity. Trenutno uči da temperira čokoladu, pokušava da ne zaboravi omiljene bass linije i sanjari o norveškim prevodima Lane Bastašić i Kristiana Novaka. 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs