Vrtoglavo duge reči i ostale jezikolomke na skandinavskim jezicima (ne brinite, nema ih mnogo!)

 Piše: Filip Petković

 

Kada na nekom stranom jeziku vidite reč koja ima do 15  slova, verovatno pomislite da je duga. U skandinavskim jezicima, konkretno u švedskom, norveškom i danskom ima puno takvih reči. Međutim, ponekad će se u tekstovima pojaviti reči koje su mnogo duže. Kada kažemo mnogo duže, to stvarno i mislimo. Veoma je teško zamisliti reč od preko četrdeset, pedeset, pa čak i šezdeset slova, a kamoli pročitati je, spelovati ili pravilno napisati. I dok se u današnje vreme mnogi trude da jezik što više skrate i izrate se što je lakše moguće, postoje određene reči koje jednostavno moraju da zadrže svoju dugu formu. 

Evo jedne danske za početak: Sporvognsskinneskidtskraberkonduktørbuksebæltespændeemblempoleringsmiddelshylde. Da, dobro vidite. Ovo je jedna reč od „samo” 82 slova, a šturi prevod ove reči je: polica sa sredstvima za poliranje znački i kopča na kaiševima vozača tramvaja. Da biste pročitali ili napisali ovu reč biće vam neophodno mnogo koncentracije i malo više vremena nego uobičajno.  

Sporvognsskinneskidtskraberkonduktørbuksebæltespændeemblempoleringsmiddelshylde

 

Duga istorija skandinavskih jezika uticala je na to da danas imamo ovakvu situaciju. Od jedne početne reči možete da napravite mnogo dužu direktnim dodavanjem novih reči i tako sve dok ne zaboravite šta ste hteli da kažete. Ogroman je broj mogućih kombinacija, a najčešće mnoge takve reči ni ne postoje u rečnicima i nisu zvanično zabeležene, ali su u upotrebi. Ovakve reči često se karakterišu kao arhaične, previše složene i nepovezane. 

Norveški jezik ima dva nacionalna jezika (bukmål i nynorsk), te je mogućnost da se jave duge reči još veća. Uzećemo menneskerettighetsorganisasjonene za primer. Da vi ne biste morali, mi smo izbrojali za vas – 33 slova. Ovo je, međutim, reč koja se javlja u svakodnevnoj upotrebi i prevodi se kao „organizacije za ljudska prava”. Jeste prilično duga, ali ne i najduža. Evo još jednog, mnogo dužeg primera: minoritetsladningsbærerdiffusjonskoeffisientmålingsapparatur (60 slova). Ovakve reči mogu da zastraše prevodioce ili one koje žele da nauče norveški, ali zapravo to nije toliko strašno. Nakon što reč rastavite na manje činioce, prevod će vam se sam kazati, a prevod ove reči glasi: „alat za određivanje rastojanja čestica u kristalu”. 

 

menneske rettighets organisasjonene

U pisanim dokumentima takođe se, vrlo lako, mogu naći prilično duge reči, poput speciallægepraksisplanlægningsstabiliseringsperiode („Period stabilizacije plana za lekare specijaliste”, danski, 60 slova) ili realisationsvinstbeskattning („porez na kapitalni dobitak“, švedski, 28 slova).  Najdužom rečju na švedskom se smatra  spårvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackföreningspersonalbeklädnadsmagasinsförrådsförvaltarens koja ima tek 95 slova. I maternji govornici bi verovatno imali problema da izgovore ovo, te ako učite švedski, neka vas ovaj podatak ohrabri. 

 

Post Workout Snacks

 

Lista ovakvih i sličnih reči je nije toliko duga, a gorenavedeni primeri ne predstavljaju niti jedan procenat skandinavskih reči sa preko nekoliko desetina slova. Ljubiteljima jezika ovo može biti veoma zanimljivo, dok profesorima i prevodiocima ovakve stvari zadaju glavobolje. Sve je to, ipak, sastavni deo ovih divnih jezika.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs