Greta Tunberg: „Nikada nisi premali da napraviš promenu!“

5011

Ko je Greta Tunberg?

Greta je šesnaestogodišnja Šveđanka i aktivistkinja u borbi protiv klimatskih promena. Naime, sve je počelo u avgustu prošle godine kada je započela svoj protest za klimu i osnovala pokret „Petkom za budućnost“. Od tada Greta svakog petka napušta školu i odlazi na protest ispred švedskog parlamenta sa ciljem da probudi svest ljudima po pitanju ogromnih klimatskih promena čiji smo svedoci, ali čijih posledica kao da nismo dovoljno svesni.

Greta Tunberg je rođena 3. januara 2003. godine, od majke operske pevačice Malene Ernman i oca glumca Svantea Tunberga, nazvanog tako po dalekom rođaku Svanteu Arhenijusu, jednom od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline. Po njenim rečima, prvi put je saznala za klimatske promene kada je imala samo osam godina i nije mogla da razume zašto se toliko malo radi u borbi prtiv njih.

Sa 11 godina postala je depresivna i prestala je da govori. Utvrđeno je da ima Asperbergov sindrom (oblik autizma), opseivno kompulsivni poremećaj i selektivni mutizam. Kako je sama rekla, selektivni mutizam znači da ona govori samo kada oseća da je to potrebno, a ona je shvatila da mora da govori o klimatskim promenama. 

Otkako je u avgustu prošle godine počela štrajk u Stokholmu, Greta se obratila Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Evropskom parlamentu i učestvovala je na razgovorima UN održanim u Poljskoj.

Ipak, ne gledaju svi sa odobravanjem na aktivizam ove šesnaestogodišnje devojčice. Dok pojedini smatraju da je njen aktivizam izrežiran i  zloupotrebljen od strane njenih roditelja, raznih institucija i političara, drugi izražavaju zabrinost za njeno mentalno zdravlje, te smatraju da ovo nije odgovoran pristup njenom aktivizmu od strane odraslih.

Prema istraživanju koje je sproveo IPCC (Međuvladin panel o klimatskim promenama) imamo još 12 godina kada će doći do tačke iz koje nema povratka, kada šteta više neće moći da se ispravi. Do tog trenutka promene moraju biti prihvaćene u svim društvima i na svim nivoima, a ispuštanje ugljen-dioksida mora biti smanjeno za minimum 50%.

Greta je svojim aktivizmom zaslužila i nominaciju sa Nobelovu nagradu za mir, za koju su je nominovala tri norveška poslanika, koji su rekli da je upravo ona „stvorila pokret koji može da doprinese svetskom miru“. Prema podacima vodeće britanske kladionice Ledbroks, ona je trenutno glavni favorit za tu prestižnu nagradu. Ukoliko je osvoji, postaće najmlađi laureat Nobelove nagrade za mir. Tu titulu trenutno drži pakistanska aktivistkinja Malala Jusufzai, koja je nagradu dobila 2014. godine sa 17 godina, zbog svoje borbe za obrazovanje devojčica i ženska prava.

Greta je vrlo brzo na noge podigla čitavu Skandinaviju, a sada se njen uticaj oseća i u Evropi. Šveđani su započeli niz akcija, od onih sitnijih do krupnijih kao što je bojkot avionskog saobraćaja, kao jednog od najvećeg zagađivača okoline. #FlygSkam ili "sramota letenja", osećaj sramote ili krivice kada se putuje avionom, postaje aktuelna u švedskom društvu, a sve više Šveđana se okreće železničkom saobraćaju.

Jedna šesnaestogodišnja devojčica u svojoj zemlji pokreće raspravu o ogromnim klimatskim promenama i zagađenju. I dok u Švedskoj veliki broj ustaje i bori se protiv tih promena, u Srbiji se prema prirodi ophodimo kao da nam nije potrebna. Građenjem velikog broja mini-hidroelektrana reke se zarobljavaju u cevi, čime se potpuno isušuju rečna korita i remeti ekosistem. Na Staroj planini, Fruškoj gori, u Beogradu, u Aleksincu, u mnogim manjim gradovima seče se drveče mimo svih urbanističkih planova. 

Da li je vreme da krenemo Gretinim stopama? Naša planeta čeka na nas i na naša dela. Ovo je jako važna tema, zato hajde da se zajedno informišemo i pričamo, vreme je da se probudimo. Neka Greta bude naša inspiracija.

pengelolaan sampah dengan sistem 3r 36

Za kraj evo i nekoliko jednostavnih stvari sa kojima možemo da počnemo kako bismo napravili promene, jer, kako Greta kaže „nikada nismo premali da napravimo promenu“:

  1. Recikliraj!
  2. Ne koristiti plastične kese iz supermarketa. Umesto toga možeš nositi svoj lični ceger.
  3. Isključuj kompjuter tokom noći.
  4. Ne bacaj papir – stare novine možeš reciklirati.
  5. Račune možeš plaćati online čime ćeš sačuvati hiljade drveća.
  6. Posadi svoje drvo!
  7. Ne koristi plastične ambalaže – plastika je najštetniji materijal. Umesto toga, kupi svoju metalnu flašicu i putnu šolju koje su praktičnije, a uz to i lepše izgledaju!
  8. Izaberi šibice umesto upaljača!
  9. Isključuj svetlo kada nisi u prostoriji!
  10. Kupuj lokalne proizvode čime ćeš smanjiti zagađenost koja nastaje usled transporta uvezene robe.
  11. Kupuj u „second hand“ prodavnicama.
  12. Skrati vreme tuširanja!
  13. Isključuj vodu dok pereš zube!
  14. Čuvaj vodu!
  15. PODELI STEČENO ZNANJE!

Sofija

Sofija Ranković je student treće godine Filološkog fakulteta na odseku za skandinavske jezike, književnosti i kulture sa švedskim kao glavnim jezikom. Oduvek je bila zainteresovana za upoznavanje različitih kultura. Skandinavska kultura ju je posebno oduševila, pa otuda i želja za studiranjem skandinavistike. Veliki je ljubitelj prirode i životinja, a jedna od tema kojima želi da posveti svoju pažnju je i ekologija koja je jako aktuelna u švedskom društvu. Slobodno vreme voli da provodi u prirodi sa porodicom i prijateljima, uživa da gleda dokumentarce i serije, a velika ljubav joj je i pozorište. Skromnost je osobina koju posebno ceni, a smatra da je jednakost među ljudima ono čemu treba težiti. Sofija želi da popularizuje tendencije zastupljene u skandinavskim zemljama i u Srbiji, kako bi se probudila svest ljudi u cilju napretka.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs