Skandinavski kutak izveštava: Eugen Šuljgin na Beogradskom festivalu evropske književnosti

Piše: Sanja Stefanjesko

 

Na osmom po redu Beogradskom festivalu evropske književnosti, održanom 25-28. juna 2019, u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag u saradnji sa Domom omladine Beograda, gostovao je pisac norveško-ruskog porekla, Eugen Šuljgin (Eugene Schoulgin).

Sin slikara Aleksandra Šulca, izbeglog iz Rusije posle Oktobarske revolucije, rođen je i trenutno stanuje u Oslu, ali je živeo izvesno vreme i u Francuskoj, Italiji i Turskoj. Studirao je arheologiju i istoriju umetnosti na univerzitetu u Upsali. Bio je generalni sekretar Međunarodnog PEN kluba, a od pre tri godine je njegov počasni potpredsednik. Poznat je po svom angažovanju za slobodu govora i akcijama za oslobađanje pisaca, izdavača i novinara, pošto je dugi niz godina bio predsednik PEN-ovog komiteta „Pisci u zatvoru“. Ova funkcija ga je vodila u zemlje od Perua do Pakistana, gde se borio za slobodnu reč pod diktatorskim režimima.

EUGEN SULJGIN

Eugen Šuljgin, izvor: arhipelag.rs

Književnu karijeru je počeo romanom „Kavezi za kuniće“, izdatom 1970. godine. Objavio je ukupno šest romana i dve knjige pripovedaka, monografiju o svom ocu i antologiju pripovedaka avganistanskih pisaca pod nazivom „Gorki bademi“. Roman o kome je sada govorio, „S nekog drugog sveta“, izdao je Arhipelag 2016. godine u prevodu s norveškog Sofije Kristensen – i to je za sada jedino njegovo delo prevedeno na naš jezik. Roman je zasnovan na građi koju je Šuljgin sakupio dok je živeo u Turskoj osam godina, u stanu u radničkoj četvrti Istanbula, posmatrajući i slušajući obične ljude, putujući širom zemlje.

Cilj mu je bio da oslika tursko društvo kroz sve slojeve, vidljive i skrivene, i da opiše sukob istoka i zapada, koji obiluje predrasudama, zabludama i nerazumevanjem. Nastojeći da objasni svojoj (zapadnoj) publici kako jedan sistem istinske i okrutne diktature upravlja životima malih ljudi, Šuljgin razvejava iluzije prosečnog Norvežanina, uljuljkanog u čauri materijalne sigurnosti. Druga velika tema romana je iluzija moralnosti koju Skandinavci gaje o sebi. Stavljajući svog glavnog junaka, norveškog pisca na književnom okupljanju u Istanbulu, u situaciju u kojoj mora da shvati da je ceo život činio nemoralne izbore, Šuljgin oslikava unutrašnji konflikt zapadnog čoveka i daje mu do znanja da nije bogom dan da upravlja svetom – mnogi procesi u drugim društvima moraju da se odvijaju po, njemu nepoznatim, pravilima. Zato bi naslov koji bi bolje pristajao romanu bio „Na drugoj planeti“ – jer istok i zapad su u današnje vreme dve zasebne sfere.

Istovremeno, Šuljgin poziva svoje čitaoce da ga prozru, da raskrinkaju njegov roman kao zbirku zasebnih priča koje je sakupio zapadni čovek kojem priče ne pripadaju, da otkriju greške koje se kriju u delu.

Pošto je tema ovogodišnjeg festivala „Da li je moguća kritika u dobu populizma?“, autor koji je proveo život boreći se protiv režima koji upravljaju masama tim mehanizmom, imao je šta da kaže. Poručio je da u današnje vreme nestabilnosti i nepoverenja koje vlada i na zapadu, dužnost pisca jeste da bude oštriji neko ikada u kritici „demokratija“ kojima upravlja desnica. Populističke metode i ’fake news’ kojima nas svakoga dana obrađuju nastoje da unište međusobno poverenje i jedinstvo običnih ljudi. Moramo se odupreti vlastima koje, u današnje vreme, naginju fašističkim tendencijama – zato je kraj ovog romana karikatura i kritika pojedinaca i intelektualaca koji bi da se povuku. Norveški izdavač je želeo da Šuljgin promeni kraj – što je dobar znak da je dovoljno intrigantan, provokativan i angažovan, „opasan“, stoga i značajan za pojedinca u savremenom svetu, i istočnom, i zapadnom.


P 20180809 203740Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.

Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u biblioteci skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs