Sedam uticajnih žena nordijskih zemalja

Jedna od prioritetnih tačaka našeg rada i programa jeste pitanje ravnopravnosti, kojim se bavimo čitave godine. Povodom Dana žena, predstavili smo sedam uticajnih žena nordijskih zemalja.


16674643965 a6e50683b9 z e1429013449977


Marit Bjergen (1980−) norveška je skijašica. Drži prvo mesto svih vremena na svetskom prvenstvu u nordijskom skijanju, sa 114 individualnih pobeda. Na Zimskim olimpijskim igrama 2010. godine osvojila je pet medalja, od kojih su tri zlatne. Na Olimpijadi je učestvovala pet puta, poslednji put na zimskoj u Pjongčangu 2018. godine, gde je takođe osvojila pet medalja. Ukupan broj medalja koje je osvojila na Olimpijadama je petnaest, što je najveći broj osvojenih zimskih olimpijskih medalja za jednog atletičara, bilo u muškoj ili ženskoj kategoriji.


„Uprkos ostvarenom uspehu, kao žena, moje ruke i mišići su uvek tema za debatu, jer su nedovoljno „ženstvene”. Ako je neko mojim izgledom zastrašen − za mene je to sasvim u redu.”


 

 


 

tumblr inline p9rnuvg7wj1ue22ra 1280


Selma Lagerlef (1858−1940) bila je švedska književnica i učiteljica, ujedno i prva književnica koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, 1909. godine. Takođe je i prva žena koja je bila član Švedske akademije. Roman Ana Svard napisala je 1928. godine. Borba za ženska prava zauzimala je centralno mesto u njenom životu. Pored svog književnog rada, aktivno je učestvovala u borbi za sticanje prava glasa za žene. Tako je na Međunarodnom kongresu povodom prava glasa (Stokholm, 1911) održala govor pod nazivom Dom i država. U ovom dobro struktuisanom obraćanju delegatima kongresa, iznela je kako tvorevine, kao što su dom i država, ne mogu da opstanu bez obostrane podrške i učešća muškaraca i žena.

 


„Žene nisu savršena bića, ali ni muškarci nisu ništa savršeniji od nas. Kako onda da dostignemo ono najbolje i najveličanstvenije ako ne pomažemo jedni druge? (...) Malo remek delo, kakav je naš dom, stvorile su žene, uz pomoć muškaraca. Veliko remek delo, kakva je država, može jedino da se stvori onda kada muškarac bude ozbiljno prihvatio ženu kao svog ravnopravnog pomagača". 

 


tarja halonen fb43d86b cd2c 45cd 87b8 5348025b86d resize 750


Tarja Halonen (1943−) finska je političarka. Bila je jedanaesti predsednik, a ujedno i prva predsednica Finske, od 2000. do 2012. godine. Polje na kojem deluje su ljudska prava. Osamdesetih je bila predsednica finske LBGT organizacije Seta. Američki magazin Forbes 2009. godine uvrstio ju je u 100 najmoćnijih žena sveta. Članica je odbora Council of Women World Leaders, međunarodnog udruženja žena na liderskim političkim pozicijama. Sebe naziva „relativnom pacifistkinjom“. Protivnica je članstva u NATO-u.


„Finska XXI veka jedino može da napreduje ako je obrazovanim ženama – zajedno sa njihovim muškim sunarodnicima – zagarantovana mogućnost da iskoriste svoj kreativni potencijal u punoj meri.“



0de8a63e5f05ea45d26c309490ebb759


Karen Bliksen (18851962) bila je danska književnica. Više puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za književnost. Dobila je više danskih nagrada za književnost, među kojima su Holberg medalja 1949. i Ingenio et arti medalja 1950. godine. Kada je Ernest Hemingvej dobio Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine, izjavio je da je zapravo Karen Bliksen zaslužila tu nagradu, a ne on. Za stoti rođendan, od strane organizacije Minor Planet Center, dobila je asteroid po imenu 3318 Blixen.


Nikada se nisu ni u jednoj drugoj sferi, kao u sferi ženskog pitanja, toliko dugo zadržale predrasude i sujeverja najgore vrste; isto kao što je sigurno bio neizrecivo olakšanje za čovečanstvo kada se otrglo tereta religijskih predrasuda i sujeverja. Smatram da će biti istinski veličanstveno kada žene budu počele da se doživljavaju kao ljudi i kada im se čitav svet otvori.“


 


IMG 6364 800x533


Tes Asplund (1974−) je prominentna švedska feministkinja i antifašistkinja kolumbijskog porekla. Aktivizmom se bavi od svoje petnaeste godine, a pažnju internacionalnih medija privukla je 2016. kada ju je uslikao fotograf David Lagerlef na maršu neonacističkog Nordijskog pokreta otpora u Borlengeu, kako se suočava sa uniformisanim učesnicima marša sa podignutom pesnicom.


Nisam se premišljala. To je bio čisti imupls. Videla sam da zlo dolazi. Zato sam podigla pesnicu. To je bio simbol borbe za slobodu, pravdu i ljubav.“


 

 

 


 

JH4k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT1RRN01EQV8vNGY3ZmNiYmEyNmE2NzRiZjQ2NjBiYmJjZGY5NjQ0NGUuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE


Johana Sigurdardotir (1942) jedna je od najznačajnijih žena savremenog Islanda. Godine 1978. prvi put je bila izabrana za poslanicu u islandskom parlamentu na izbornoj listi Socijal-demokratske partije. Godine 1993. osniva Stranku nacionalnog buđenja, koja se 2000. spaja sa još tri levo orijentisane partije i time formira Socijal-demokratsku alijansu. Svoj politički život je, između ostalog, posvetila feminističkoj borbi i suzbijanju platnih razlika između muškaraca i žena. Godine 2002. je stupila u registrovano partnerstvo sa svojom tadašnjoj partnerkom, sa kojom se i venčala 2010. kada je Island legalizovao istopolne brakove. U toku svoje političke karijere bila je dvaput ministarka socijalne politike i zaštite, a 2009. je izabrana za premijerku, čime je postala prva otvoreno LGBT osoba na premijerskoj funkciji na svetu. Nakon završetka mandata predsednice vlade odlučila je da se povuče iz politike.


Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena jeste ključ uspeha Milenijumskih ciljeva razvoja. Ne samo kao određena meta, već i za sve ciljeve u celini. Na ženama je veći teret svetskog siromaštva nego što je na muškarcima, upravo zbog diskrimnacije sa kojom se suočavaju u obrazovanju, zdravstvenom sistemu, pri zapošljavanju i nasledstvu.“


 


kuokkanen rauna web


Rauna Kuokanen (1971) profesorka je arktičkih starosedelačkih studija u Finskoj. Bila je profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Torontu. Bavi se komparativnim starosedelačkim politikama, teorijom starosedelačkog feminizma i pravima starosedelačkih žena.


Mislim da se najrevolucionarnija strana laponskog feminizma može pronaći među mlađim generacijama Laponki, bilo unutar organizacija ili u pokretima, gde se granice feminizma pomeraju, a njegove mogućnosti proširuju. Smatram da je upravo ova mlađa generacija zaslužna za pokretanje najkreativnijih inicijativa koje predstavljaju odraz feminističkog etosa.“